Pripravnički staž – kuvanje kafe ili nešto više?
Završili ste studije? Sjedite i razmišljate - šta sada?
Samo nemojte da izgovorite onu najdražu rečenicu našeg naroda: „Čekam posao, ali nema toga kod nas, upada se samo preko veze.“ Onog trenutka kada počnete da razmišljate tako, stavili ste zid između sebe i vaše karijere.
U našoj zemlji je 2012. godine pokrenut Program stručnog osposobljavanja. Šansa za sve nas koji nemamo iskustva u struci da ga steknemo i naučimo sve ono što nismo na fakultetu. Nego, i tu često čujem komentare poput:
„Našli su način da izrabljuju mlade za džabe!“
„Iskoriste te dok mogu i posle ništa!“
„Jedino što ćeš naučiti je da kuvaš kafe.“
Drage mame, bake, stričevi i strine, dobronamjerne komšije i ostali, tako nam samo ubijate volju za radom i dokazivanjem. Kada sam počela sa programom za pripravnike, već prvih dana sam od svog društva koje učestvuje u programu čula:
„Neću ni da IM idem, idem kod “zubara“ svaki dan.“
„Ne mogu da ustajem ja ovako rano...“.
Ljudi, jesmo li zaista toliko lijeni? Je li stvarno problem u sistemu, ili mnogo toga zavisi i od nas samih?
Vjerujem da postoje i loši primjeri, ali mislim da je malo onih koji mladom čovjeku koji je došao da uči, žele da zagorčaju život i pošalju ga sa pripravničkog sa nula stečenih vještina.
Na pripravnički staž treba da gledamo kao na šansu - šansu da nešto naučimo, da se pokažemo u najboljem svjetlu, šansu da se, nakon položenog stručnog ispita, pojavimo na tržištu rada kao ljudi koji zaista znaju nešto i mogu ponuditi poslodavcima znanje i rad za koji mogu biti adekvatno plaćeni.
Idite za mentorom kao pilići, zapitkujte glupa pitanja, prihvatajte sav posao koji možete odraditi, jer je to jedini način da naučite nešto. Praksu i znanje nećemo steći odlazeći kod „zubara“ i ispijajući kafe kući „pod temperaturom“. Prijavljujte se za sve treninge iz vaše oblasti i pažljivo slušajte ljude koji znaju više od vas o oblasti kojom se bavite. Možda ste u svojoj grupi, među svojim vršnjacima bili najbolji, uvijek birani za vođu tima u projektima na fakultetu, studentskim radionicama i slično. Svaka čast, ali tada ste bili među sebi ravnima, svi ste učili isto, imali iste osnove. Sada ste među ljudima koji imaju 10, 20, 30 godina iskustva više od vas, i imate neponovljivu šansu da devet mjeseci učite od tih ljudi. Iskoristite ovu šansu kako treba.
Ja sam završila smjer Marketing na Ekonomskom fakultetu, i bila prezadovoljna zbog toga što sam izabrala smjer na kojem smo imali mogućnost da stalno radimo nešto praktično. Osmišljavali smo reklame, analizirali brendove, smišljali strategije i sve je to nekako izgledalo opipljivo i dosta lagano. Tek kada sam počela da radim, shvatila sam da svaki korak svake kampanje košta, te da nije nimalo lako biti kreativan uz sva ograničenja koja nailaze (finansijska, demografska, ograničenja koja nam postavlja sami proizvod koji promovišemo). Mnogo je operativnih stvari o kojima, dok smo se bavili samo teorijom, nismo ni razmišljali, a znaju da naprave barijeru koja nam troši dosta vremena dok se pređe. Zato je praksa zapravo nešto što zaokružuje i uobličava svo naše prethodno stečeno znanje i treba da joj damo posebnu pažnju.
Tako da, drugari, zasučite rukave i krenite. 😉
