Iskoristi dan, iskoristi šansu!

Za nekoga ko ne voli fraze, ova  isplivava previše često. Opet, verujem da ovo
vreme samoizolacije i udaljavanja treba da posvetimo nekim bitnim pitanjima.  U redu, tu smo gde smo i hajde da izlistamo
činjenice:

Zatvoreni smo u kućama, sa najmilijimaRadimo od kuće (ako smo imali sreće, pa još uvek
imamo posao)Žalimo se kako nam je teškoGubimo vreme umesto da radimo na sebi, otkrivamo
nove talente ili neka nova interesovanja

Ko nam može

Kaže se da menadžer koji više od 70% vremena troši u rješavanju međuljudskih odnosa – nije efikasan. Lider koji manje od 70% svoje pažnje poklanja ljudima i njihovoj ulozi u razvoju biznisa – nije vizionar. Zar se onda treba pitati koliko vremena na ljude utroši ili bi trebalo da utroši HR menadžer?

HR menadžerku je jednog dana udario autobus i ona je tragično preminula. Kada je njena duša stigla na vrata Raja, dočekao ju je Sv. Petar rekavši: “Znaš, mi nikada nismo imali HR menadžera koji je stigao ovako daleko, tako da nismo sigurni šta da radimo sa tobom.”

Na pripravnički staž treba da gledamo kao na šansu – šansu da nešto naučimo, da se pokažemo u najboljem svjetlu, šansu da se, nakon položenog stručnog ispita, pojavimo na tržištu rada kao ljudi koji zaista znaju nešto i mogu ponuditi poslodavcima znanje i rad za koji mogu biti adekvatno plaćeni.

Profesionalno funkcionisanje uključuje i neočekivane karijerne događaje. Bez sumnje, najgori od njih je gubitak posla. Da li se gubitak stvarno dešava iznenada, ili uticaj ima ignorisanje ranih upozorenja i izostanak objektivne (auto)percepcije i običnog zdravo-razumskog razmišljanja?

Odluka da se napusti udobnost već savladanog zanata i upusti u nove nepoznate vode istovremeno je uzbudljiva i napeta. Izazov prijavljivanja za posao u novoj oblasti kod svakoga, pa i najiskusnijeg profesionalca, mora izazvati makar blagu nelagodu i moguću nesigurnost. Kada se na to doda da se do potencijalnog posla dolazi tek nakon četiri kruga razgovora, situacija može biti i blago zastrašujuća.