Konsultant je tu da vam, između ostalog, pruži pomoć u utvrđivanju potreba za obukom.

Nakon jednog uobičajenog sastanka sa klijentom, dijagnostifikovana je problematika i predložen je put razvojnog procesa u smjeru jačanja emocionalne inteligencije u timu.

„A koje su to metode za jačanje EQ?“, pitao nas je direktor i vlasnik kompanije.

„Timski koučing“, odgovorili smo kratko.

„Štaaaa?“ pita nas klijent začuđeno ne znajući o čemu se radi.

„Razvićemo i ojačaćemo emocionalnu inteligenciju kod svakog pojedinca u Vašem timu, u timu koji već radi ili će jako dugo raditi zajedno“.

Naravno, ovo je samo jedan od problema u kojima, kao rješenje, može da se primijeni Timski koučing. Polje njegove primjene je veoma široko, a više o tome će nam reći Milena Nikolić, eksterni konsultant.

Šta je timski koučing?

Kao što je koučing metodologija promene, tako je timski koučing metodologija promene timova. Kada želimo da neki naš tim bolje funkcioniše na nekom konkretnom polju, jedan od pristupa unapređenju tog tima može biti upravo timski koučing.

Na primer: želimo da naš prodajni tim ima bolje rezultate, želimo da naš menadžment tim pokaže veću saradljivost i bolju komunikaciju među članovima, želimo da naš mladi tim stručnjaka osvesti svoje mesto u sistemu i napravi efektivniju međusobnu organizaciju... Nekada prosto želimo da nekom uspešnom timu damo dodatni vetar u leđa i radimo timski koučing u cilju opšteg razvoja, napretka... bez unapred određene teme i cilja.

Za razliku od treninga, na koje šaljemo timove, da bi razvili ili unapredili konkretna znanja i veštine, u timskom koučingu pomoću vođstva kouča, primene metodologije, snage i veština samog tima proizvodimo promenu. Što znači da je timski koučing vrlo dinamičan, podrazumeva proaktivnost celog tima, rezultati timskog koučinga zavise od angažovanosti članova tima.

Ako je potrebno neko novo znanje ili rešenje, ono se ne servira kroz predavanje ili prezentaciju kouča, već se do njega dolazi kroz timske aktivnosti, domaće zadatke koji članovi tima sami biraju i usvajaju...Tempo rada određuje tim sa jedne strane i naručilac i postavljeni cilj sa druge strane.

Koja je razlika između individualnog, grupnog i timskog koučinga?

Dosta je jednostavno razumeti razliku. Individualni koučing namenjen je pojedincima, najčešće uspešnim, ostvarenim poslovnim ljudima koji su na svom putu naišli na neki razvojni zadatak koji treba da prevaziđu kao prepreku i nastave dalje još uspešnije.

Grupni koučing je namenjen grupi pojedinaca,  koji se mogu, a i ne moraju poznavati. I dalje se, kao i u individualnom koučingu, radi na individualnim, pojedinačnim temama članova te grupe s tim što imamo grupu kao dodatni vid podrške. Nekim ljudima rad u grupi daleko više prija, upravo zbog mogućnosti refleksije, izvesnog socijalnog ogledala svoje teme i konstantnog fidbeka koji se u grupi dobija. Drugi pak preferiraju privatnost i rad jedan na jedan.

Timski koučing je namenjen timovima. Da bi se radio timski koučing vrlo često se proverava da li je reč o grupi ili timu. Da bi smo grupu pojedinaca nazvali timom, neke pretpostavke trebaju biti zadovoljene - u tom slučaju radimo na temama koje su najvažnije za taj tim, ali i na temama pojedinačnih članova tima.

Kako timski koučing može pomoći kompanijama i da li je tačno da se zahvaljujući timskom koučingu kroz izgradnju efektivnijih međuljudskih relacija i načina rada postiže konstantan uspon u ostvarivanju rezultata?

Ideja celoživotnog učenja nije više ni nova ni mlada, ali važno je napomenuti na šta se ona odnosi. Obaveza celoživotnog učenja ne znači usvajati nova stručna znanja do kraja života, ići iznova u školu i fakultet, čitati knjige, ne samo to... Kroz zvanični obrazovni sistem mi se formiramo kao profesionalci i ostatak radnog veka se dograđujemo i kao ličnosti ali i kao timovi... Kroz porodicu i odrastanje se formiramo kao ličnosti, ali do kraja života imamo prostor da radimo na finesama koje su nam važne.

Ako uhvatimo analogiju, isto se dešava i sa timovima u kompanijama. Kompanija može imati vrhunsku strukturu, organizaciju, proizvod, menadžment. Kompanija formira tim, daje mu strukturu, obaveze, misiju, ciljeve, lidera... I čak i ako kao tim postižemo vrhunske rezultate, koučing je i dalje za nas, zato što želimo da nastavimo u tom smeru i budemo još bolji. I to je još veći razlog da se usavršavanje nastavi.

Timski koučing se bavi temama za koje obično u svakodnevnom radu nema dovoljno mesta. Bavi se finesama i onim čime se izvrsni odlikuju. To je ono što razlikuje dobre od uspešnih timova. Konstantan rad na sebi, traženje prostora da se uvek unapredimo, prihvatanje odgovornosti za svoj i razvoj svog tima...

Koliko je koučing pristup u radu timova danas efektivan pokazuju primeri kompanija koji kao ključnu veštinu od svojih menadžera i lidera timova zahtevaju koučing veštine. Na taj način dobijamo miks menadžerskog i koučing pristupa upravljanju timovima.

Možeš li napraviti paralelu između sportskog trenera i timskog kouča?

Paralela postoji, iako ne skroz pravolinijska. Sport je jedna od inspiracija koučinga, tačnije tenis, koji je individualni sport. Ipak, ako pogledamo malo bliže, kouč jeste neko ko iz tima izvlači potencijal koji već postoji, zato što razume proces, poznaje tehnike rada, metodologiju promene, timsku dinamiku, itd.

Kao ni trener koji ne radi ništa umesto igrača, tako ni kouč ne radi konkretne aktivnosti za ili umesto tima. On ih motiviše, razjašnjava, uvežbava, ukazuje na rizike na putu pred njima, ukazuje na pozitivnu praksu i obezbeđuje način da se ona najbolja ponašanja tima učvrsti i postane toliko uvežbano da je kao prirodno. Slično kao u sportu. Kouč ima svoj domen odgovornosti i to su pre svega diskrecija, a potom i dinamika rada, struktura rada, odgovornost za proces i njegovo usporavanje ili ubrzavanje, kouč je odgovoran da  ide makar korak ispred tima i time mu pomaže.

Ipak odgovornost za prihvatanje promene, za promenu i krajnji rezultat tima je na timu i njegovim članovima. Kouč, za razliku od trenera, ne mora biti stručan u oblasti u kojoj radi timski koučing. U sportu nekada, mada retko, možemo videti da odbojkaši imaju fitnes ili joga trening, ali je njihov trener neko sa licencom i iskustvom rada u odbojci. Timski kouč može voditi tim iz IT industrije ili bankarski tim, a da sam nikada nije bio deo tih industrija. I to može raditi veoma uspešno...

Šta utiče na povećanje tenzije i stresa unutar tima i kako timski koučing pomaže da se to prevaziđe?

Izvori stresa i tenzija za tim mogu biti brojni. Unutrašnji ili spoljašnji. Danas zapravo su tenzija i stres neka vrsta skoro konstantne radne klime i zato verujem da će koučing kao podrška biznisu u vrlo skorijoj budućnosti postati sastavni deo poslovanja. Kao što je skroz normalno da firma ima podršku u vidu eksterne računovodstvene kuće, tako će i koučing kao pristup razvoju postati sastavni deo savremenog bizinisa.

Timski koučing ne suzbija stres i tenzije, on razvija naše veštine emocionalne inteligencije i rezilijentnosti. Ljudi i timovi koji prolaze kroz koučing su na neki način „otporniji“ na svakodnevni stres, zato što se sa jedne strane bave razvojem konkretnih veština koje u tome pomažu, a drugo zato što nisu pasivni akteri već kada uoče da postoji izvor stresa i tenzije idu u pravcu pronalaska rešenja.

Na primer, ukoliko neki tim radi pod konstantnim stresom, tokom timskog koučinga može se otkriti da imaju ključni izazov sa upravljanjem vremenom, priroitetima i obavezama, a da to kao tim nisu osvestili. Momenat osvešćivanja je pokretačka snaga za promenu, tada uz vođstvo kouča tim pronalazi sebi svojstvena rešenja (a ne po receptu) kojima će unaprediti svoje upravljanje prioritetima, obavezama, vremenom...

Tim koji je pod tenzijom i stresom zbog neusklađenih odnosa, loše komunikacije među članovima i sl. na koučingu neće biti učen teoriji komunikacije, izlaženju iz svojih i ulaženju u tuđe cipele, načinima pristupa ljudima koji su drugačiji od nas...

Članovi tog tima će na timskom koučingu, na licu mesta biti izloženi situacijama u kojima je neophodno da pokažu razumevanje, empatiju i saradljivost kako bi postigli neki mali cilj, biće u konkretnoj situaciji da uđu u tuđe cipele i razmišljaju iz njih, da daju konstruktivan i ne uvek prijatan fidbek kolegi. To će raditi na samom timskom koučingu i ne samo to nego će se obavezati da to što je dogovoreno rade i u stvarnim poslovnim situacijama. Na taj način će razviti te veštine i biti spremni automatski da ih ponovo primene u situacijama koje mogu biti stresne i tenzične...

Iz ugla bivšeg HR direktora, da li nam možeš otkriti kad je najbolje vrijeme za timski koučing?

Najbolje vreme može biti vreme promene, kada se neka promena već dešava u kolektivu, timu, pa ćemo timskim koučingom ići njoj u susret na metodičan i osmišljen način i najverovatnije izvući najbolje iz toga. Koja je to promena u pitanju? Na primer, promena tim lidera, članova tima, zadataka tog tima...

Osim toga, kada se tim koji je inače uspešan nađe pred nekim problemom, to je razlog za koučing. Ili kada se tim koji je uspešan uljuljkao pa je potrebno iznedriti novu pokretačku energiju. Takođe, kada želimo da nagradimo tim i damo im dozvolu da se u radno vreme bave sobom. Primera može biti dosta na pitanje koje  je najbolje vreme za timski koučing. Ono što je sigurno - retko kada je pogrešno vreme.