Ostale objave

Zašto je tema komunikacije na mestu broj 1 u izboru treninga?

Jezik i komunikacija predstavljaju sposobnost po kojoj se ljudski rod razlikuje od svih drugih živih bića. Kao i u svim...

Služio sam kao praktikant

Kada upiše fakultet, većina mladih veruje da će se odmah po diplomiranju zaposliti i raditi nešto zanimljivo i inspirati...

Osvešćen lider i njegov srećan tim

Da li vi zaista prepoznajte šta vašim zaposlenima prija i šta ih pokreće? Da li postoji nešto što biste mogli da uradite...

Šta je to ghosting i zašto muči HR?

blog grafika za sajt Šta je to ghosting i zašto muči HR-01.jpg

 

U poslednje vreme se sve češće čuje reč „ghosting“, a od skora je iz sfere romantičnih veza ušla i u sferu posla. Šta to uopšte znači?

“Ghosting” je termin koji nije još adekvatno preveden na naš jezik, a u pitanju je žargonski način da se opiše pojava kada neka osoba jednostavno nestane iz našeg života “kao duh” – neočekivano i iznebuha prekine svaku komunikaciju i ne odgovara na poruke ili pozive. Danas je to jedan od neprijatnijih i ne tako retkih načina za raskid veze.
Šta je onda ghosting u poslu? O tome je pisao Chip Cutter, glavni urednik na linkedin-u, nakon čega je ova tema zapalila internet i podstakla diskusiju. 
U pitanju je situacija u kojoj se kandidat koji je radosno potvrdio svoj dolazak na razgovor za posao – jednostavno ne pojavi. Nakon par uspešnih krugova selekcije i pred finalne pregovore kandidat se ne javlja na telefon ili ne odgovara na mejlove. U ekstremnijim situacijama, kandidat čak prihvati posao a prvog radnog dana prosto ne dođe, ili daje otkaz tako što samo prestane da se pojavljuje na radnom mestu.
Iako je ova pojava daleko rasprostranjenija u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je nezaposlenost nikad manja, pitajte bilo kog regrutera i čućete da se dešava i na našim prostorima, iako u manjoj meri. Ljudski resursi se s ovim suočavaju pre svega u industrijama i oblastima gde je broj kvalifikovanih kandidata mali a broj otvorenih radnih mesta veliki, ali i sa različitim početnim i sezonskim pozicijama. Regruteri i HR službe se tada nađu u velikoj muci, primorani su da kandidate „vuku za rukav“, a proces zapošljavanja zahteva više novca i vremena.

Zašto ljudi „nestaju“?

Mogući razlozi koji stoje iza „ghosting-a“ su mnogobrojni. S jedne strane, pozvati regrutera ili poslodavca i saopštiti im da ipak ne želite posao koji su vam ponudili ili razgovor na koji su vas pozvali izaziva jako neprijatan osećaj, pogotovo ako ste već ostavili utisak zainteresovanosti. Ljudi su često skloni izbegavanju konflikata i neugodnih situacija – i to je ljudski i normalno. Ali onda, nažalost, postane nam najlakše da problem ignorišemo. 
S druge strane, društvene mreže su sada deo naše svakodnevice, a one imaju specifičan način komunikacije – veoma brz i bez ličnog kontakta. Sigurno je da osećamo manji pritisak da odgovorimo na poruku ili mejl nego da odgovorimo nekome ko nam se javio na ulici. 
S treće strane, to je i posledica načina života mladih, ponašanje koje prenose iz privatnog života u poslovni. Pitajte ih šta znači „ostaviti nekoga na seen“ i objasniće vam - nedostatak odgovora jeste odgovor.
I sa četvrte strane, nije da poslodavci to nisu i zaslužili. Nažalost, kandidati se više ni ne iznenađuju kada od poslodavaca ne dobiju nikakvu povratnu informaciju, čak i nakon prolaska kroz nekoliko faza selekcije. Ako pogledamo samo komentare na pomenutom linkedin postu, videćemo gomilu ljudi koja uglas poručuje HR-ovcima: žanjete ono što ste posejali. 

Šta sada?

Kao i kod mnogih drugih problema u interpersonalnim odnosima, i ovde je najjednostavnije rešenje: kvalitetna i otvorena komunikacija. 
Kao što i kandidatima lakše pada što nisu dobili posao kada ih regruter pozove, zahvali se na odvojenom vremenu i objasni zašto je posao otišao nekom drugom, tako i regruteri sigurno neće zameriti kandidatu što odustaje, makar i u poslednji trenutak, ako je to praćeno adekvatnom komunikacijom. 
U ovakvim nelagodnim situacijama ljudi često ne znaju šta da kažu. „Pronašao sam drugi posao“, „Dobio sam bolju ponudu“, ili jednostavno „Hvala, nisam više zainteresovan“ je sasvim dovoljno.  Nemojte da vam bude neprijatno – svako od nas ima pravo da za sebe izabere najbolju opciju, u svakom trenutku. Ali svet biznisa je mali, pa zašto rizikovati da završite na „crnoj listi“ i da zatvorite sebi vrata koji bi vam sutra mogla omogućiti dobre prilike i nove poslovne kontakte? 
A poslodavce  i HR službe s pravom bije loš glas kada je u pitanju neodgovaranje kandidatima, i svakako da će morati još da rade na ispravljanju problema i poboljšavanju svoje reputacije. 

Na kraju krajeva, cilj i HR profesionalaca i kandidata jeste da kandidat nađe pravo mesto za sebe gde će moći svoje znanje i veštine da iskoristi na najbolji mogući način i gde će se osećati prijatno i cenjeno. Zašto bismo onda sabotirali jedni druge u dolasku do cilja?

Andrea Aleksandrović, Recruiter Officer