Ostale objave

Zašto je tema komunikacije na mestu broj 1 u izboru treninga?

Jezik i komunikacija predstavljaju sposobnost po kojoj se ljudski rod razlikuje od svih drugih živih bića. Kao i u svim...

Šta je to ghosting i zašto muči HR?

“Ghosting” je termin koji nije još adekvatno preveden na naš jezik, a u pitanju je žargonski način da se opiše pojava ka...

Osvešćen lider i njegov srećan tim

Da li vi zaista prepoznajte šta vašim zaposlenima prija i šta ih pokreće? Da li postoji nešto što biste mogli da uradite...

Služio sam kao praktikant

 

Kada upiše fakultet, većina mladih veruje da će se odmah po diplomiranju zaposliti i raditi nešto zanimljivo i inspirativno, primenjujući stručna znanja, kao i da će za to biti dobro plaćeni. Ovakvo razmišljanje je korisno na početku studiranja, jer brucoša motiviše da se trudi i uči, ali ako i kasnije očekujete da je sama diploma dovoljna da „dobijete“ posao iz snova, naćićete se u problemu.

Tržište rada se promenilo i prošlo je vreme kada su, zahvaljujući razvijenoj privredi i industriji na ovim prostorima, mnogi odmah po završetku školovanja imali obezbeđen posao. Danas je tržište rada pravi mali ring, gde se i kandidati i poslodavci nadmeću ko će više dobiti i ko će se bolje nametnuti. U toj tržišnoj utakmici, sem diplome i znanja, potrebna su još neka oružja. Za početak to mogu biti veštine, iskustvo i znanja koja se stiču na stručnoj praksi.

Karijera je put koji ima svoj start i cilj... ili možda više startova i ciljeva...

Uz obrazovanje, znanja i motivaciju, radno iskustvo je ključna stvar koja povećava „zapošljivost“.  A kako neko da stekne iskustvo, odakle da krene? Odgovor je vrlo jednostavan – praksa. Mnoge male i velike firme diplomcima i studentima nude mogućnost obavljanja prakse, u trajanju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Poslodavac može uočiti da ste vredni i posvećeni i ponuditi vam zaposlenje. Ili vas može preporučiti nekom drugom. Ako se to i ne desi, ne očajavajte. Tražite drugu praksu. Poslovni put svakog pojedinca neminovno ima i uspone i padove. I najveći umovi, i najuspešniji ljudi bili su u situaciji da moraju da počinju iznova. Da menjaju prioritete, unapređuju strategiju, prilagođavaju ciljeve. Nekada i po više puta. I to je u redu. Bitno je da ne odustanete i da se kontinuirano nadograđujete. Stepenicu po stepenicu, brzo ćete se naći na višem nivou.

Posao nas ne čeka odmah iza ćoška

Lepo bi bilo da poslodavci čekaju ispred vrata fakulteta, pa kad izađete s diplomom da vas sačekaju, čestitaju na uspehu i počnu da se otimaju za vas. Toga nema. Danas je konkurencija na tržištu rada velika i potrebna je dobra strategija kako bi se obezbedilo ne samo zaposlenje, nego i stabilan karijerni put i razvoj. Karijera ne počinje kada diplomirate. Počinje sa početkom obrazovanja kada se stiču teorijska znanja, a već na završnim godinama studija treba razmišljati o strategiji razvoja sopstvene karijere. Tada treba početi sa sticanjem praktičnih znanja, npr. kroz praksu ili volontiranje. Raspitajte se kod prijatelja i kolega za preporuku gde biste mogli da obavljate praksu. Mnogi poslodavci oglašavaju konkurse za praksu, pa internet i društvene mreže mogu biti dobar izvor informacija. Razgovarajte sa svojim profesorima, često imaju puno kontakata i mogu da vas preporuče. Postoje i studentska udruženja i centri za razvoj karijere koji su specijalizovani za ovu vrstu pomoći studentima. Jedan od njih je StepUp.

Ne moraš da imaš vezu da bi se zaposlio

Činjenica je da svi poznajemo osobe koje su nezasluženo, „preko veze“ dobile posao. Ali ako se vodite samo tim primerima, sami ste postavili prepreku na svom putu do uspeha. Završen fakultet, puno položenih ispita, entuzijazam, motivacija, spremnost da se radi i konstantno usavršava dobro su polazište. Noći koje ste probdeli nad knjigom, sve one podvučene strane u knjigama i skriptama, ispisane beleške, studentski projekti, seminarski, zapamćene podele, definicije, studije slučaja i stotine rešenih zadataka značajan su kapital koji ne smete da potcenite. U potrazi za praksom vaša znanja i sposobnosti snažan su potencijal i moćno oružje koje možete da ponudite. Ne verujte u „veze“, verujte u sopstvene kvalitete i njih osnažujte. Vremenom će i drugi videti koliko vredite.

Ako tvoj rad u početku nije plaćen, ne znači da je „za džaba“

Dešavalo se da čujem da neko kaže: „Ma ja sam završio/la fakultet, ne pada mi na pamet da besplatno radim“. Neretko su to diplomci koji već dugo neuspešno traže ili „čekaju“ posao i pri tom ne razmatraju šta bi u svom pristupu trebalo da promene. Mlad čovek ne treba tako da razmišlja. Neke prakse nisu plaćene, neke jesu; nekad poslodavac nudi nadoknadu za prevoz i ishranu, nekad ne. Ali ako o vremenu koje provodite na praksi posmatrate kao investiciju, dugoročno ćete biti na velikom dobitku. Gde god da radite, steći ćete neko iskustvo ili veštinu koje možda u budućnosti možete i unovčiti. Još je značajnije to što ćete kreirati profesionalne kontakte, koji će osnažiti vašu karijeru.

Strpljenje se isplati

Pre nego što CV popunite stavkama koje su reprezentativne, proći će izvesno vreme. To je sasvim prihvatljivo, jer se ni jedna velika stvar ne može desiti preko noći. Sem ako dobijete na Loto-u. Možda ćete na praksi u početku raditi nešto što vam nije zanimljivo, ali ako doživite to kao vežbu strpljenja, naučićete da se posao sastoji i iz aktivnosti koje vam nisu omiljene. Ali sigurno je da ćete na praksi videti puno toga novog, upoznati nove ljude, od kojih će vas neki inspirisati da pružate više i idete dalje nego što biste to sami mogli. Trudite se jer, iako možda ne dobijete posao u firmi gde ste na praksi, možete dobiti preporuke koje će vam otvoriti nova vrata. A to je vrednije od bilo koje „veze“. Jer ste to sami stekli i to je samo vaše. Uložili ste puno i vremena i energije, ali i novca u obrazovanje. Uložite još malo u praksu. Vratiće vam se višestruko.

Nema gotovih rešenja ali iskustva drugih mogu da pomognu

Znam mnoge koji su na dobrim pozicijama u uspešnim firmama, a imali su sličan put. Još tokom studiranja su tražili gde mogu da volontiraju ili obave praksu. Neki su ostajali u firmama koje su prvo našli. Drugi su malo „šetali“. Svi su bili spremni da kao studenti žrtvuju malo slobodnog vremena, ali stekli su dragocene kontakte i dragocena iskustva. Neko je bolje plaćen, neko lošije, ali svi su preuzeli odgovornost za svoj uspeh, nisu čekali da tata pozove „tečinog kuma“, nisu čekali da posao „dobiju“. Njihovi mentori su njihov entuzijazam prepoznali. Dobar poslodavac neće tako lako da propusti da zadrži mladog, pametnog i obrazovanog čoveka koji se trudi i koji će da doprinese korporativnom rezultatu.

Razmisli o tome šta želiš da radiš, čime želiš da se baviš, sredi svoj CV i počni da „služiš praksu“ i da služiš svojoj karijeri. Dok se okreneš, tvoj CV će se ispuniti iskustvom, a tvoj duh ponosom. 

Mirjana Tomić, Recruiter Officer